Gordana Lazarević

0
315

Gordana Goca Lazarević je srpska pevačica narodne muzike prepoznatljiva po pesmama „Vidovdan“, „Svilen konac“, „Oprosti mi što mislim na tebe“, „Maramica“, „Mala žena“ i drugima. Rođena je 28. marta 1954. godine u Gornjem Milanovcu. Živi i radi u Beogradu. Iz braka s bivšim suprugom Milutinom Popovićem Zaharom, pravnikom, kompozitorom i violinistom ima dvoje dece, ćerku Mariju i sina Miloša. Pevačku karijeru je započela u Kulturno-umetničkom društvu „Ivo Lola Ribar“. Primetila ju je Mira Vasiljević iz Ansambla Đerdan s kojim je Goca počela da nastupa. Na jednom takmičenju je osvojila prvu nagradu koja je podrazumevala snimanje singla. Prvi singl je objavila 1973. godine. Na njemu se našla pesma „Duni, duni vetre“, te obrade narodih pesama „Zašto, Sike, zašto“ i „Ruse kose, curo imaš“. Nastupala je na festivalima na Ilidži, u Slavoniji, na „Hit paradi“, festivalu „Moravski biseri“ i drugima. U dosadašnjoj karijeri snimila je 20 studijskih albuma i isto toliko singlova i EP-ova. Mnogi je smatraju jednom od najboljih pevačica narodne muzike na ovim prostorima.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje Gordana Goca Lazarević je rođena 1954. godine u Gornjem Milanovcu. Odrasla je u selu Takovo. Njen otac je, iako dobar i talentovan muzičar, odličio je da početkom 60-ih godina ode da radi u inostranstvo. Goca je ostala sa majkom, a njen stariji brat Radojica je odrastao sa bakom. Nakon toga je i majka krenula za ocem, a Radojica i Goca su se preselili kod strica i strine koji su imali svoja dva sina. Dve godine kasnije majka je odlučila da se vrati u Jugoslaviju. Na povratku kući stradala je u saobraćajnoj nesreći. Otac se vratio kući, jedno vreme su živeli u Beogradu, a Goca je zatim osnovnu školu završila u Gornjem Milanovcu. Kako je u jednom intervjuu priznala, želela je da ode iz rodnog mesta i iz porodičnog doma, jer joj nije prijalo to što je otac veoma često menjao žene. Zato je tražila da je upiše u ekonomsku školu turističkog smera koja je tada postojala samo u Beogradu. Otac je pristao, pa je prvih 15-ak dana provela u Zemun polju kod rodbine od njene tadašnje maćehe. Ta porodica ju je lepo prihvatila. Međutim, njihov sin je bio izuzetno ljubomoran i tukao ju je svih petnaest dana, od momenta kada je došla u tu kuću. Šesnaestog dana mu je uzvratila udarac, pa ju je njegova majka zamolila da napusti njihov dom. Krenula je da traži svoju tetku, koja je živela i radila u Beogradu. Na sreću, prepoznao ju je poznanik iz Takova koji joj je pomogao da pronađe kafanu u kojoj je tetka radila, pa je neko vreme živela sa njom i njeno dvoje dece. Nakon što je i brat došao u Beograd zajedno su živeli u sobi kod jedne sedmočlane porodice. Uporedo sa srednjom školom koja joj je išla odlično, Goca je pevala u Kulturno-umetničkom društvu „Ivo Lola Ribar“. Sa njima je proputovala celu Jugoslaviju, a kako je jednom prilikom priznala, prvi put je more videla u 17. godini i to zahvaljujući prijateljici Radi i njenoj porodici. Karijera Njena pevačka karijera započela je upravo u „Loli“. Iako je želela da nakon završetka srednje škole upiše fakultet, sudbina ju je odvela u muzičke vode. Na jednom takmičenju je kao solista osvojila prvu nagradu i priliku da snimi prvu singl ploču. Njen prvi sing pod naslovom „Duni, duni vetre“ objavila je Diskografska kuća PGP RTB 1973. godine. Na njemu su bile i obrade narodnih pesama „Zašto, Sike, zašto“ i „Ruse kose, curo imaš“. Već tokom naredne godine snimila je dva EP-a. Na prvom su bile pesme „Mlada sam“, „Sećanje na Carevca“, „Samo jednom“ i „Ne ruši tu staru česmu“. Otpevala ih je uz pratnju Ansambla Bokija Miloševića. Na drugom EP-u je bila numera „Ciganske vatre“ koju je komponovao Milutin Popović Zahar, te ruske narodne pesme „Kad krene tabor“ i „Išli su Cigani“. Diskografska kuća „Studio B“ je 1975. godine objavila njen singl sa pesmama „Dobro veče tugo“ koju je napisao Zahar i „Crvene ruže“ čiji tekst je napisao Aleksandar Saša Mandić, a muziku je komponovao Antuš Gabrić. Uz pratnju Zaharovog orkestra otpevala je pesme „Nećemo se nikad rastati“ i „Veni, veni srce moje“ koje je Diskografska kuća „Jugoton“ objavila 1976. godine. Iste godine je snimila numere „Na te mislim i čekam proleće“ i „Mara, mara, maramica“ koja joj je donela veliku popularnost. Usledio je singl sa pesmama „Sinoć, sinoć, sinoć nano“ i „Kad se voli“, ali i učešće na Festivalu na Ilidži gde se predstavila pesmom „Nećemo se nikad rastati“. Iste, 1977. godine objavila je i svoj prvi album na kome su se našle narodne pesme „Zone Zamfirovo“, „Bolna leži“, „Stoj Ano, Bela Grćinjo“, „Mitro Mitanče“ i druge, te Zaharova pesma „Merak, merak“. Goca je donela jednu novu dimenziju i poznatoj narodnoj pesmi „Niška banja“ koju su mnogi zavoleli u njenoj interpretaciji. Sledeće godine je objavila singlove „Mašala (Omer i Merima)“ i „Momčiću mangupčiću“, te ploču pod naslovom „Koštana“ sa narodnim pesmama „Šano dušo“, „Stojanke, bele Vranjanke“, „Kraj Vardara sedeše“, „Da zaneš, mori, mome“, „Jovane, sine“ i druge. Sa numerama „Nemam zlata ni dukata“ predstavila se na Festivalu „Slavonija“, dok je 1979. godine na Ilidži pevala pesmu „Možemo li srećni biti“ koju je sa numerom „Kišobran“ Diskografska kuća „Jugoton“ objavila u vidu singla. Singlove „Došlo doba da se ljubav proba“ i „Kad ljubi Šumadinka“ snimila je uz pratnju Ansambla Milutina Popovića Zahara, a PGP RTB ih je objavio 1980. godine. Godinu dana kasnije objavila je numere „Hej momci, hej mladići“ i „Jesen stiže, moj Dragane“. Sa ove četiri pesme učestvovala je na Festivalu na Ilidži 1980. i „Hit paradi“ 1981. godine. Na trećem studijskom albumu pod naslovom „Gordana Goca Lazarević“ našle su se njene najpoznatije pesme poput „Merak, merak“, „Mara, mara, Maramica“, „Triput sam ga ljubila“, „Moravac, Moravac“ i druge. Već naredne godine PGP je izdao njen četvrti album na kome je većinu pesama komponovao Zahar. Izdvojile su se numere „Kad bih znala koju sada ljubiš“, „Čokarlija“, „Nije, nije šala“, „Kaži, kaži“, „Rasplela ja sam kosu“ i druge. Na „Hit paradi“ je pevala pesmu „Deca Šumadije“. Početkom 1983. godine izašao je njen sing „Poljubiću drugog iz inata“, a nešto kasnije iste godine i istoimena ploča sa pesmama „Odričem se svega“, „Svi su momci vešti lovci“, „Oči zovu“ i druge. Goca je nastavila da snima istim tempom, pa su već sledeće godine njeni obožavaoci mogli da kupe album „Parižanka“ sa pesmama „Oprosti mi što mislim na tebe“, „Pobedio si ti“, „Možemo li srećni biti“ i drugima. Većinu pesama i sa ovog albuma je napisao i komponovao Zahar. Sedmi studijski album pod naslovom „Zaljubljena žena“ Goca Lazarević je objavila 1986. godine. Na njemu su bile pesme „Idi pravo“, „Greh učinih“, „Zbog te tvoje Jelene“ i druge, kao i obrada narodne pesme „Svilen konac“ koja je u njenoj intepretaciji doživela veliki uspeh. Sa numerom „Montenegro“ je iste godine učestvovala na „Hit paradi“. Već sledeće godine PGP RTB je izdao njenu ploču „Meni treba ljubav“, koji je, osim naslovne pesme imao još devet numera, uključujući „Tajno moja“, „Rani me pesmom“, „Mama, hoću kući“ i druge. Usledio je album „Želja mi je“ koji je sniman uz pratnju Zaharovog Ansambla „Sve zvezde“. Na njemu je Goca otpevala pesme „Hej, krčmaru“, „Azbuka“, „Tuga“ i druge, dok joj je prateće vokale pevala Merima Njegomir. Iste, 1988. godine je na Festivalu „Valandovo“ izvela pesmu „Sliko moja“, a naredne godine na „Hit paradi“ numeru „Svirajte mi marš na Drinu“. Diskografska kuća PGP RTB je 1989. godine izdala njen album „Robinja ljubavi“, na kome su se, osim naslovne pesme, našli i hitovi „Voliš li me?“, „Zar te nisam ljubila“, „Skini prsten“ i druge. Uz pratnju Orkestra Miše Mijatovića snimila je CD „Eh, da si me voleo“. Ovaj album obiluje ljubavnim pesmama, poput „Razočarana“, „Bila sam život tvoj“, „Mnogo sam te volela“, „Jesi li me ikad voleo“ i drugih. Njen dvanaesti studijski album izašao je 1993. godine pod naslovom „Ako treba“. Sa njega su se izdvojile pesme „Koliba kraj puta“, „Kolačiću moj“ kao i naslovna numera. U izdanju PGP RTS-a već sledeće godine je snimila CD „Ja sam vatra“ na kome se, između ostalih, našla pesma „Vidovdan“ koju je napisao Zahar, a aranžirali Dušan Simović i Petar Sam. Za vrlo kratko vreme pesma je pronašla put do svojih slušalaca. Premda je, prema pevačicinim rečima, neretko bila nepoželjna na nekim radio i TV stanicama, pesma je izazvala snažnu emociju u narodu. Kako je sama u jednom intervjuu priznala, kada je prvi put na svečanoj akademiji povodom praznika Vidovdan prvi put izvela ovu pesmu cela sala je plakala. Mnogi su joj čestitali na izvođenju, a kasnije i Zaharu koji je skoro proročki napisao stihove „K`o da mi otme iz moje duše Kosovo“. Zanimljivo je i da je Vesna Zmijanac odbila da je snimi, a mnogi se slažu da je Gocina interpretacija ipak donela posebnu emociju. Sledeće godine započela je intenzivnu saradnju s Mišom Markovićem koji je napisao mnoge pesme s njenog 13. albuma koji je objavljen 1996. godine pod naslovom „Hiljadu zastava“. Marković je, između ostalih komponovao numere „Znaš šta“, „Mene majka othranila medom“, „Zvezdo, zvezdice“ i „Uzalud je“. Na ovom CD-u bilo je i osam bonus pesama. Posle tri godine studijske pauze Goca je 1999. godine objavila album „Mala žena“ i to u izdanju Produkcijske kuće „Grand“. Iako je na njemu bilo devet pesama, najpopularija je bila upravo naslovna. U jednom intervjuu pevačica je priznala da joj se ta pesma nikako nije dopadala, ali da su je mnogi nagovorali da je snimi, pa ih je poslušala, ne sluteći kakav će joj uspeh doneti. „Grand“ je 2001. godine objavio Gocin CD „Ćeraćemo se još“. Naslovnu pesmu posvetila je književniku Matiji Bećkoviću koji je 1996. godine napisao istoimenu poemu. Među 12 novih pesama našao se i duet s Marinkom Rokvićem „Srećni sirotani“, te bonus pesma „Mala žena“. S Orkestrom Dušana Simovića je dve godine kasnije snimila CD na kome su bile pesme „Ne da meni nana“, „Ne prilazi mi“, „Pobednik u ljubavi“, „Nije kom` je pisano“ i druge. Na Festivalu „Moravski biseri“ nastupila je sa pesmom „Dule, Duško“. Novi album objavljen je tri godine kasnije i to sa pesmama „Žene, žene“, „Zaplačite sa mnom tambure“, „Zbogom, Jugo“ i drugima. Goca je na njemu uradila i obradu narodnih numera „Tandrčak“ i „Cole“. Na „Grand Festivalu“ 2008. godine prvi put je otpevala pesmu „Srpkinja“ čiji tekst i muziku je pisao Milutin Popović Zahar. Numera se našla na kompilaciji „II Axal Grand Festival“. Dve godine kasnije „Grand“ je objavio njen album „Moje najlepše pesme“ na kome su se našli svi hitovi koje je Goca otpevala od početka karijere. Usledio je nastup na beogradskom festivalu Lira“, gde je 2013. godine sa pesmom „Tako muški lep“ osvojila prvu nagradu žirija. Tri godine kasnije je na istoj manifestaciji otpevala pesmu „Lele boške“, a 2018. godine je njena pesma „Dva ponosa“ dobila prvu nagradu za tekst, kompoziciju i aranžman, te prvu nagradu publike i bila proglašena pobedničkom pesmom festivala. Privatni život Gordana Goca Lazarević je rođena u Gornjem Milanovcu 1954. godine. Iako nije imala lako detinjstvo danas kaže da se seća samo lepih stvari. Već na samom početku preživela je smrt majke. Tokom detinjstva kroz njihovu kuću prošle su brojne očeve partnerke, ali, kako ona kaže, zbog njegovog karaktera ni jedna se nije dugo zadržala. Uprkos svim izazovima, Goca je zadržala vedar, dečji duh, koji je, mnogi se slažu, krasi i danas. Njena prva i najveća ljubav bio je 16 godina stariji violinista, a kasnije uspešan tekstopisac, kompozitor i pravnik Milutin Popović Zahar. U njega se, pevačica kaže, zaljubila tokom proba i nastupa u KUD-u „Ivo Lola Ribar“. Zabavljali su se više od pet godina pre nego što su odlučili da se venčaju. Živeli su u garsonjeri od 28 kvadrata koju je Zahar dobio od ujaka. Jednom prilikom je priznala da su joj to bili najsrećniji dani u životu. Iz te ljubavi rođena je prvo ćerka Marija, a potom i sin Miloš. Zbog prirode posla kojim se bavila, a kasnije zbog same borbe za egzisteniciju, Goca je vrlo često bila odsutna. Kako je Miloš u jednom razgovoru za medije rekao, često nije bila tu, a kada jeste, bila je vrlo pažljiva i požrtvovana majka. Zahar i Goca su se nakon 15 godina braka razveli. Mnogo se pisalo o tome u srpskim medijima, ali su njih dvoje na početku odbijali da to komentarišu. Tek desetak godina kasnije svako od njih je ispričao svoju verziju priče, Goca kroz medije, a Zahar u svojoj knjizi „Popodne jednog pigmaliona“. Goca je otvoreno priznala da ju je raspad braka veoma pogodio. Sa decom je odselila iz porodične kuće i radila tri nastupa dnevno kako im ništa u životu ne bi nedostajalo. Ispočetka je njihov odnos bio prilično služben, a kako danas pevačica tvrdi, trude se da se na porodičnim okupljanjima zbog dece i unuka ponašaju upravo tako – kao porodica. Njihova ćerka Marija radi kao profesor umetnosti u Dizajnerskoj školi, te na dva privatna fakulteta. Miloš radi kao reditelj na Radio Televiziji Srbije (RTS). Režirao je Gocin spot za pesmu „Đinđuva“, te spot za numeru „Prva liga“ Stefana Živojinovića. Goca Lazarević više od 45 godina traje na srpskoj muzičkoj sceni, a mnogi kažu da je omiljena kako među narodom, tako i među kolegama sa estrade. Diskografija Albumi 1977. Noć meraka 1978. Koštana 1981. Gordana Lazarević 1982. Nije, nije šala 1983. Trebaće ti verna žena 1984. Parižanka 1986. Zaljubljena žena 1987. Meni treba ljubav 1988. Želja mi je (uz ansambl „Sve Zvezde“ M. P. Zahara) 1989. Robinja ljubavi 1991. Eh, da si me voleo (uz pratnju orkestra Miše Mijatovića) 1993. Ako treba 1994. Ja sam vatra 1996. Hiljadu zastava 1999. Mala žena 2001. Ćeraćemo se 2003. Goca Lazarević (uz pratnju orkestra Dušana Simovića) 2006. Goca Lazarević 2010. Moje najlepše pesme Singlovi i EP-ovi 1973. Duni vetre, duni jače ‎ 1974. Mlada sam 1974. Ciganske vatre 1975. Dobro veče tugo 1976. Nećemo se nikad rastati / Veni, veni srce moje ‎ 1976. Mara, mara maramica / Na te mislim i čekam proleće ‎ 1977. Sinoć, sinoć, sinoć nano / Kad se voli 1978. Mašala (Omer i Merima) / Momčiću mangupčiću ‎ 1979. Možemo li srećni biti 1980. Došlo doba da se ljubav proba / Kad poljubi Šumadinka ‎ 1981. Hej, momci, hej mladići ‎ 1983. Trebaće ti verna žena ‎ 1984. Oprosti mi što mislim na tebe / Hej, mama, jure me mladići 1990. Dobrivoje Topalović i Gordana Zahar „Ne brojim čaše popijene“/“Vidovdan“ 2009. Zadnja avantura 2010. Ciganko 2012. Đinđuva 2014. Ćirilica 2015. Haljina tanka Kompilacije 1991. Gordana Lazarević