SRPSKA TRADICIONALNA MUZIKA

0
28

U duši srpskog naroda je muzika, pesma i igra. Za muziku je uvek bilo vremena i povoda, u svakoj prilici se pevalo i igralo. Bilo da se radi, bilo da se slavi, ženi i udaje, sahranjuje pevale su se pesme primerene svakoj prilici. Narod je za svaku priliku stvarao pesme koje su se prenosile sa kolena na koleno, dorađivao stare i stvarao nove i za većinu tih izvornih pesama se ne zna kada su tačno nastale. Zna se samo za one pesme, koje pevaju o određenim godina. Izvorna srpska muzika je bila okosnica za nastanak mnogih umetničkih dela. Događaj ima okvirno vreme nastanka, tako da se vreme nastanka tradicionalne srpske muzike meri stotinama godina. Izvorna srpska muzika bila je okosnica za nastanak mnogih dela umetničke muzike, opera, horskih kompozicija.Tradicionalna muzika vrlo je slična na celom području Balkana, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj, Srbiji, jer su balkanski narodi vrlo povezani tradicijom, kulturom, istorijom, a dosta toga vuče iz turske tradicije, što je i logično s obzirom na vekovno ropstvo pod turskom imperijom. Ali, većina starih tradicionalnih pesama nastala je mnogo ranije, neki misle iz, čak, predhrišćanskog perioda u životu Srba, što se može videti iz sadržaja pesama. Mnogo se peva o drevnim običajima, paganskim obredima koji se i danas praktikuju više ili manje izmenjeni, u mnogim krajevima Srbije, pa i Balkana. Ipak, u ovoj vrsti tradicije preovladava jaka emocija, snažna osećanja, koja su u osnovi tradicionalne muzike i koja potvrđuje tezu da balkanska muzika potiče iz srca i duše naroda. Nesrećna ljubav, majčinska tuga, junaštvo, pogibija i ropstvo česte su teme pesama koje su nabijene emocijama i teraju suze na oči mnogim slušaocima ove vrste muzike. Najčešći običaji koji su opevani u tradicionalnoj srpskoj muzici su svadbe, kosidba, žetva, vršidba, berba grožđa, mobe, prela itd. Mnogo je tema o kojima su pevale pesme, ali bez obzira na sličnosti, svaki kraj Srbije i Balkana imao je svoje karakreristike u melodiji, ritmu, načinu pevanja.

Dolaskom pravoslavnog Hrišćanstva na Balkan i u Srbiju proširuje se tematika o kojoj peva tradicionalna muzika. U pesme se uvodi Gospod Bog, Isus Hristos, Bogorodica, razni svetitelji i slično. Peva se o raznim verskim praznicima pa se stvaraju Vaskršnje, Božićne i druge pesme posvećene verskom životu.

TRADICIONALNI MUZIČKI INSTRUMENTI
S obzirom na jednostavnost tradicionalne pesme u Srba, nisu bili potrebni komplikovani instrumenti, pa su ih počeli izrađivati samouki majstori. Vremenom su se usavršavali i majstori i instrumenti pa su se standardi usvojeni pri izradi tradicionalnih instrumenata zadržali do današnjih dana, mada, mora se priznati, izrada tih instrumenata sve više pada u zaborav jer su retki preživeli majstori a mladi baš i nisu zainteresovani za frule i šargije, uz, naravno, časne izuzetke.Duvački insrtumenti koji su bili u upotrebi jednim imenom nazivali su se svirale. Pod tim imenom podrazumevle su se frule, diple ili dvojnice, gajde koje nisu samo škotski tradicionalni instrument nego i naroda Balkana. Od žičanih instrumenata najčešće su se svirali gusle, ćemane, šargije, sazovi, zavisno od kraja. Udarački instrumenti su služili da melodiji daju ritam i bez obzira na jednostavnost i instrumenata i muzike, ritam je davao „šmek“ muzici. Najčešće udaraljke bile su tarabuka, goč, def, daire i sl

POPULARNOST SRPSKE TRADICIONALNE MUZIKE

Zahvaljujući ljudima koji su se posvetili istraživanju tradicionalne srpske muzike, veliki deo tog nasleđa je sačuvan za buduća pokolenja. Balkan i Srbija učinili su mnogo na tom polju pa je srpska tradicionalna muzika stekla i veliku popularnost, čak i na svetskom nivou.